|
Volite li teatar kako ga ja volim, to jest svom snagom srca, s oduševljenjem do samozaborava na koji je spremna samo vatrena mladost, strasna i željna da doživi lepo? Ili, bolje reći, može li da ne volite teatar više od svega na svetu, osim dobra i istine? Zaista, nisu li u njemu sabrane sve čari, sva volšebnost umetnosti? Nije li on isključivi suvereni gospodar naših osećanja, kadar u svakom času i u svim prilikama da ih uzbudi kao što uragan pokreće peščane mećave u arabijskim stepama? ... Lirika, epos, drama – dajete li odlučno preimućstvo jednom od ovih rodova, ili ih volite sve podjednako? Težak izbor, zar ne?
... Drama je među lepim veštinama ono što je istorija među naukama. Čovek je uvek bio i biće naj zanimljivija pojava za čoveka, a drama prikazuje čoveka u njegovoj večitoj borbi sa svojim ''Ja'' i sa svojim opredeljenjem, u njegovoj neprestanoj delatnosti, čiji je izvor stremljenje ka nejasnom idealu blaženstva, koje se retko postiže, a još ređe dostiže.
... Ali zar je moguće opisati sve čari teatra, svu njegovu volšebnu moć nad ljudskom dušom? O, idite, idite u teatar, živite i umirite u njemu ako možete!
Visarion Gregorijevič Bjelinski (1811 – 1848)
|
